До овог закључка дошли су научници са Универзитета у Рочестеру. Резултати студије објављени су у Јоурнал оф Неуроинфламматион (ЈНл).
Алцхајмерова болест је повезана са накупљањем амилоидних плакова, лепљивих накупина амилоидног бета протеина, у мозгу.
Мицроглиа препознаје ове плакове и покушава да их уклони, али притом могу да изазову инфламаторне процесе.
Истраживачи су открили да код женки мишева микроглија, када је изложена амилоиду, активније укључује гене повезане са интерфероном, молекулима који су обично укључени у антивирусну одбрану.
Иако су интерферони важни за имуни одговор, раније је показано да њихова прекомерна активација у мозгу може повећати упалу и оштетити синапсе – везе између неурона. Научници спекулишу да код људи и мишева, када микроглија прогута амилоидне плакове, могу наићи на фрагменте ДНК или РНК и погрешно их схватити као вирусну претњу, изазивајући одговор интерферона.
Поред тога, студија је открила да женске микроглије остављају за собом веће, назубљеније амилоидне плакове који уништавају више неуронских веза него у мушким мозговима.
„Било је изненађујуће видети колико снажно микроглија код жена реагује на интерферон и узима више амилоида бета“, рекао је први аутор Цалцинас-Родригуез.
Међутим, научници нису пронашли везу између ових ефеката и хормонских флуктуација, што указује на дубље полне разлике.
