До овог закључка дошли су научници са Универзитета Минесоте. Резултати студије објављени су у часопису НПЈ Биофилмс анд Мицробиомес.
Према научницима, бактерије у усној дупљи не постоје изоловано: оне размењују сигналне молекуле помоћу механизма познатог као сенсинг кворума. Ови хемијски сигнали омогућавају микробима да координирају понашање, регулишу активност гена и одређују које врсте ће доминирати бактеријском заједницом. Ова равнотежа у великој мери одређује да ли ће микробиота остати у „здравом“ стању или ће се померити ка каријесу и болести десни.
Истраживачи су проучавали лабораторијске моделе зубног плака и фокусирали се на сигналне молекуле Н-ацил хомосерин лактоне (АХЛ) које користе неке бактерије.
Испоставило се да су специјални ензими у стању да блокирају ове сигнале и на тај начин „заглаве“ бактеријску комуникацију.
Ова интервенција је смањила активност микроба повезаних са упалом десни, истовремено подстичући раст бактерија карактеристичних за здрава уста.
Како објашњавају аутори, формирање зубног плака личи на развој екосистема. У почетку се површина колонизује релативно безопасним бактеријама, а затим, под неповољним условима, појављују се агресивније врсте, укључујући и Порпхиромонас гингивалис, који је уско повезан са пародонтитисом.
„Ометањем хемијских сигнала које бактерије користе за комуникацију, могуће је усмерити заједницу плака ка условима повезаним са оралним здрављем“, каже аутор студије и биохемичар Микаел Елиас.
