Резултати студије објављени су у часопису Сциенце Адванцес (СциАдв).
Говоримо о парвалбумин неуронима, који играју важну улогу у одржавању равнотеже ексцитације и инхибиције у мозгу. Они брзо потискују прекомерну активност неуронских мрежа и обезбеђују њихов координисан, ритмичан рад. Поремећаји у функционисању ових ћелија или смањење њиховог броја повезани су са развојем шизофреније, епилепсије и других неуролошких поремећаја.
Главна потешкоћа је у томе што се такви неурони формирају касно у развоју мозга фетуса. Због тога их је изузетно тешко добити у лабораторијским условима, укључујући и коришћење матичних ћелија. Шведски истраживачи су предложили алтернативни приступ – директно репрограмирање глијалних ћелија. Глија обично обавља помоћне функције: негују неуроне, штите их и одржавају структуру можданог ткива.
Суштина методе је активирање строго дефинисаног скупа гена, који мењају „судбину“ глијалне ћелије и покреће програм трансформације у неурон парвалбумина.
Овај приступ заобилази стадијум матичних ћелија и значајно убрзава процес.
„Активирањем правих гена, присиљавамо глијалне ћелије да се трансформишу у ћелије парвалбумина без употребе матичних ћелија. Надамо се да ћемо моћи да побољшамо ову методу са новим генима које смо идентификовали“, објашњава вођа рада Риландер Оттоссон.
У блиској будућности, метода ће омогућити да се у лабораторији направе модели неурона пацијената за проучавање механизама шизофреније и епилепсије. У даљој будућности, могао би да буде основа ћелијске терапије чији је циљ замена изгубљених или оштећених неурона директно у мозгу.
